Ошибка в произношении слов что это

40 слов в которых мы ставим ударения с ошибкой

В русском языке нет фиксированного ударения, как в некоторых иностранных (например, в польском или французском). Это создает дополнительные сложности: иногда так и хочется сказать неправильно.

Лишь как очень редкие исключения в языке есть слова с разрешёнными двойными вариантами ударения.

Ниже мы приводим примеры, которые, во-первых, имеют один вариант ударения, а, во-вторых, достаточно часто с этих словах допускаются ошибки при постановке ударения. Расскажем, как правильно говорить, и приведём для каждого слова короткий стишок, при помощи которого вы сможете легко запомнить правильный вариант постановки ударения.

1. ВключИ́т, включИ́шь, включА́т.

Начнем с глаголов, которые создают массу сложностей для русскоговорящих. В данном случае можно опираться на изменение формы слова «включИ́ть». Его с ударением на первом слоге точно не произнести. Значит и остальные формы должны соответствовать.

Как легко запомнить:

Мы откроем новый чА́т,
Если только свет включА́т.

2. ЗвонИ́т, позвонИ́т, звонЯ́т.

Слышим «звон», да не знаем, где ударение. Проблема этих словоформ связана с тем, что речевому аппарату удобнее ставить ударение на первом слоге. Но инфинитив «звонИ́ть» относится к категории глаголов с неподвижным ударением на последнем слоге. Это нужно просто запомнить.

Как легко запомнить:

Снова кто-то в дверь звонИ́т:
Говорит, что кран открЫ́т.

3. ДоговО́р, договО́ры.

Правильный вариант только один. Но кто-то слишком часто произносит его неправильно в связи с профессией. И в таком случае кажется, что вариант с ударением на первом слоге верный.

Как легко запомнить:

Чтобы выше стал забО́р,
Заключите договО́р.

4. СО́гнутый, сО́гнутые.

Сложность заключается в том, что в словах «согнУ́ть», «согнУ́л» ударение на последнем слоге. В данном случае в причастии «сО́гнутый» ударение по правилу сдвигается на слог назад, как и в других парах с суффиксом «т»: «колО́ть – кО́лотый», «трепА́ть – трЁпаный».

Как легко запомнить:

Сильной бурей трО́нутый,
Дуб стоял весь сО́гнутый.

5. КвартА́л.

Это слово часто употребляется в связи с финансовой отчетностью. Специалисты нередко произносят как удобнее, с ударением на первом слоге. Но в словарях закреплен только один вариант.

Как легко запомнить:

Как поедешь в наш квартА́л,
То подай двойной сигнА́л.

6. ПринУ́дить, принУ́дила, принУ́дило, принУ́дили.

В языке встречаются однокоренные слова с ударением на других частях слова. Например, «принудИ́тельный», «принуждА́ющий». Из-за этого происходит путаница. Но во всех глагольных формах вариант ударения только один.

Как легко запомнить:

ПринУ́дил без прелЮ́дий.

7. ДиспансЕ́р.

Ударение только на последнем слоге без исключений. Слово происходит от французского dispensaire, а в этом языке все ударения на последнем слоге. И хотя бывают исключения, ударения в заимствованных словах сохраняется.

Как легко запомнить:

Джон, как настоящий сЭ́р,
Редко ходит в диспансЕ́р.

8. ЗавИ́дно.

Ударение можно проверить по слову «завИ́довать». Специалисты уверены, что изначальный корень в слове только «-вид-». Он и является ударным во всех вариантах написания слова.

Как легко запомнить:

Сразу вИ́дно, кому завИ́дно.

9. ИзбалО́ванный, баловА́ть, балУ́ет.

Ударение в словах подвижное, но их объединяет одно – на сам корень «-бал-» ударение никогда не падает. Поэтому не соответствующие этому варианты будут неправильными.

Как легко запомнить:

Сыновей балУ́ет мать.
Кого еще ей баловА́ть?

10. И́конопись.

Поставить ударение на второй слог хочется из-за слова «икона». Справочники пишут, что это «акцентологическая норма». В общем, нужно просто запомнить и не ошибаться.

Как легко запомнить:

Очередь вся вЫ́тянулась –
Cмотрят все на И́конопись.

11. ПоложИ́л.

Еще одна «классика» неправильного ударения. Нужно ориентироваться на инфинитив «положить». А ударение на «-лож-» появилось из-за выражений «вынь да полож», а также просторечного слова «ложить» (его справочники употреблять вообще не рекомендуют).

Как легко запомнить:

Поздно ночью старожИ́л
Челюсть в банку положИ́л.

12. НачА́ть, нА́чал, началА́.

Подвижность ударения в разных формах глаголов часто вызывает сложности. Проверить здесь ничем нельзя, так что лучше запоминать.

Как легко запомнить:

Попросили нас начА́ть:
Вася нА́чал, стал мычать.

13. СвЁкла.

Здесь всё просто: ударение только на первом слоге, поскольку «ё» всегда ударное. Проблема в том, что букву «ё» на письме и в печати употребляют редко. С ним никакой путаницы не было бы.

Как легко запомнить:

В огороде ФЁкла
Вырвала всю свЁклу.

14. СирО́ты, сирО́т.

Если с единственным числом в именительном падеже всё понятно, то с другими вариантами часто возникают проблемы. В просторечии во множественном числе нередко ставят ударение на первый слог. Звучит может быть жалостливее, но при этом неправильно.

Как легко запомнить:

Ходят люди на рабО́ту.
Смотрят издали сирО́ты.

15. КаталО́г.

Ударение может быть только одно, без исключений. Слово пришло в русский очень давно из греческого языка (katalogos – список, перечень). Некоторые ученые в 20 веке предсказывали, что из-за массового неправильного употребления норма может измениться. Но пока этого не произошло.

Как легко запомнить:

Выбор сделан, нам помО́г
Этот новый каталО́г.

16. СлИ́вовый.

Правильный вариант здесь обусловлен существительным «слИ́ва». Но так и хочется поставить ударение на второй слог. Стоит вспоминать изначальное слово и говорить правильно.

Как легко запомнить:

Ели слИ́вовый джем,
Но хватИ́ло не всем.

17. ХодА́тайство.

Слово достаточно часто употребляется в юридической и деловой сферах. И неизбежно его произносят как удобно, а не правильно. Слово напрямую связано с другим – «ходА́тай».

Как легко запомнить:

Раскрыли предА́тельство –
Не будет ходА́тайства.

18. АэропО́рта, аэропО́ртов, в аэропО́ртах.

Во всех словоформах ударение будет на одном и том же слоге. Проверить словом «аэропО́рт» легко. Но несмотря на это ошибки в ударениях совершают часто.

Как легко запомнить:

Сошли с главного бО́рта
Мы внутрь аэропО́рта.

19. ФенО́мен.

К сожалению, это слово неправильно произносят даже известные эксперты и специалисты. А между тему ударение только одно, без вариантов. Хотя в некоторых источниках упоминается о двойной норме. Но если будете говорить «фенО́мен», точно не прогадаете.

Как легко запомнить:

С сенсациями нО́мер,
И каждый в нем – фенО́мен.

20. ЭкспЕ́рт, экспЕ́рты, экспЕ́рта.

Еще одно часто употребляемое в различных медиа слово. Вариантов быть не может: только на втором слоге ставят ударение настоящие эксперты по русскому языку.

Как легко запомнить:

«Он и вправду интровЕ́рт!» –
Так сказал экспЕ́рт.

21. ЩавЕ́ль.

Только такой вариант фиксируют как норму все словари. Проверить слово нельзя, стоит запомнить хотя бы половину поговорки:

Не шевЕ́ль чужой щавЕ́ль, а свой набери, да как хошь шевели!  

22. СрЕ́дствами.

На этом коварном слове часто спотыкаются чиновники и политики. Слово в официальной речи частоупотребимое в связи с финансами. Проверить просто: «срЕ́дство – срЕ́дствами».

Как легко запомнить:

Избежали бЕ́дствия
Общими мы срЕ́дствами.

23. ФетИ́ш.

Слово специфическое, но употребимое в некоторых ситуациях и контекстах. Произошло от французского, а значит ударение только на последнем слоге.

Как легко запомнить:

За окном такая тИ́шь!
Телевизор – наш фетИ́ш.

24. ТрЕ́неры.

В этом слове совершается двойная ошибка. Во-первых, меняют окончание на «-а» (как в «директорА́», «профессорА́» – эти варианты правильные), во-вторых, переносят на него ударение. Но правильный вариант только один – «трЕ́неры».

Как легко запомнить:

Выжал в зале цЕ́нтнеры –
Попросили трЕ́неры.

25. ТО́рты, тО́ртов.

Ударение остается на том же месте, что и в именительном падеже, единственном числе – «торт». Но произносить это не так удобно, поэтому и происходят ошибки.

Как легко запомнить:

Сегодня в меню – тО́рты,
На тО́ртах – финик тЁртый.

26. ТрансфЕ́р.

Это иноязычное слово используется не только в спорте (переход игроков из команды в команду), но также и в повседневной сфере. Так говорят, например, о перевозке из аэропорта в отель. В любом случае, ударение только на втором слоге по аналогии с изначальным словом.

Как легко запомнить:

Тренер много принял мЕ́р:
Отменяется трансфЕ́р.

27. Я́годицы.

А это слово очень часто произносят неправильно. И хотя в одном из недавних словарей появилось допущение ударения на втором слоге, большинство источников пока указывают только варинат «Я́годицы».

Как легко запомнить:

Молодые Я́годницы
Сели вдруг на Я́годицы.

28. ЖизнеобеспЕ́чение.

Слово из официально-делового, а чаще письменного канцелярского языка. Но и вслух его тоже произносят, чаще всего неправильно. А проверить можно просто через инфинитив «обеспЕ́чить». Слово длинное, поэтому первое ударение ставиться еще и на «жИ́зне-».

Как легко запомнить:

Жизнь насквозь размЕ́чена
ЖизнеобеспЕ́ченьем.

29. РазряжЁнный (телефон).

Прилагательное часто используется в связи с техникой (например, с телефонами). И несмотря на всегда ударное «ё», ударение часто сдвигают на второй слог. На слух многих смущает корень «-ряж-», связанный с «разрЯ́д». Но в данном случае нет другого варианта, только «разряжЁнный». Есть ещё похожие слова в прочих контекстах: «разрЯ́женное ружье», «разрежЁнный воздух».

Как легко запомнить:

Телефон разряжЁнный,
Как солдат поражЁнный.

30. УмЕ́рший.

Сложность создает ударение в слове «У́мер». При автоматическом переносе получается ошибочный вариант. Все словари закрепляют только прилагательное с ударением на втором слоге.

Как легко запомнить:

Пустой и поблЕ́кший
Цветок был умЕ́рший.

31. ТанцО́вщица.

С ошибочным вариантом схожи такие слова как «проводнИ́ца», «продавщИ́ца». Однако стоит опираться на слово «танцО́р». В соответствии с ним и ставят ударение в данном слове.

Как легко запомнить:

В зал пришла убО́рщица,
и ушла танцО́вщица.

32. СтрахО́вщик, страхО́вщица.

Ещё одна ситуация, когда слово в профессиональной среде начали массово употреблять неправильно. Проверить можно по сходнозвучащим словам, означающим профессии: «парО́мщик», «настрО́йщик», «оцЕ́нщик». Ни в одном интонацией не выделяется последний слог.

Как легко запомнить:

Подошел страхО́вщик,
Тих, как заговО́рщик.

33. ОптО́вый.

В некоторых толковых словарях допускается два варианта ударения. Однако орфоэпическая норма только одна – выделяется лишь второй слог. Слово «опт» не должно смущать, поскольку в нем возможно только одно ударение.

Как легко запомнить:

Вот подарок нО́вый
По цене оптО́вой.

34. ГраффИ́ти.

Нередко можно встретить ударение на первом слоге. Но произошло это слово от итальянского graffito, что первоначально означало «нацарапать». В связи с этим ударение только на втором слоге.

Как легко запомнить:

Не хотИ́те
смыть граффИ́ти?

35. ВаловО́й.

Стоит ориентироваться только на орфоэпические словари, в которых почти не бывает двойной нормы. Там указан лишь этот вариант, как единственно возможный.

Как легко запомнить:

Шли коровы на убО́й
За продукт наш валовО́й.

36. МусоропровО́д, газопровО́д, нефтепровО́д.

Классическая группа слов, как будто специально созданная, чтобы ошибаться в ударениях. Но слышащийся «прО́вод» не должен смущать, поскольку здесь «провО́дят» необходимые вещества. Ударение только на «о». Всегда!

Как легко запомнить:

Если б не большой завО́д,
Пуст был тот нефтепровО́д.

37. ДиоптрИ́я.

Слово, периодически встречается в связи со зрением и оптикой. Его почти всегда произносят неправильно. Возможно когда-то норма изменится. Но сейчас ударение в справочниках только одно – на третьем слоге.

Как легко запомнить:

Скажем слово «энтропИ́я»
После слова «диоптрИ́я».

38. ФлюорогрА́фия.

Продолжая тему здоровья, вспомним еще одно слово, которое часто неправильно произносят и сами врачи. Ударение только на третьем с конца слоге, потому что «графо-», как в словах «картогрА́фия», «геогрА́фия» и других.

Как легко запомнить:

Сыграли в «МА́фию» –
Пошли на флюорогрА́фию.

39. НоворождЁнный.

К сожалению, слово часто произносят с ударением на третьем слоге. Хотя здесь всё просто: есть «ё» – ставим ударение на него. И даже слово «роды» не должно смущать.

Как легко запомнить:

Он проект наш утверждЁнный –
Наш сынок новорождЁнный.

Есть слова, которые мы настолько часто произносим неправильно, что правильный вариант кажется неправильным. В данном случае говорить «И́скра» непривычно и язык не поворачивается, но это утверждённая норма.

Как легко запомнить:

Подошла к камину кИ́ска,
На нее попала И́скра.

Тест на умение правильно ставить ударения

Хотите проверить насколько хорошо усвоили материал?
Пройдите тест на постановку ударений!

Пройти тест » Другие тесты

Поделиться:

Речевые ошибки: виды, причины, примеры

Речь – это канал развития интеллекта,
чем раньше будет усвоен язык,
тем легче и полнее будут усваиваться знания.

Николай Иванович Жинкин,
советский лингвист и психолог

Речь мыслится нами как абстрактная категория, недоступная для непосредственного восприятия. А между тем это – важнейший показатель культуры человека, его интеллекта и мышления, способ познания сложных связей природы, вещей, общества и передачи этой информации путём коммуникации.

Очевидно, что и обучаясь, и уже пользуясь чем-либо, мы в силу неумения или незнания совершаем ошибки. И речь, как и другие виды деятельности человека (в которых язык – важная составляющая часть), в данном отношении не является исключением. Ошибки делают все люди, как в письменной, так и в устной речи. Более того, понятие культуры речи, как представление о «речевом идеале», неразрывно связано с понятием речевой ошибки. По сути это – части одного процесса, а, значит, стремясь к совершенству, мы должны уметь распознавать речевые ошибки и искоренять их.

Что такое ошибки в языке? Зачем говорить грамотно?

Сто лет назад человек считался грамотным, если он умел писать и читать на родном языке. Сейчас грамотным называют того, кто не только читает и говорит, но и пишет в соответствии с правилами языка, которые нам дают филологи и система образования. В устаревшем смысле мы все грамотные. Но далеко не все из нас всегда правильно ставят знаки препинания или пишут трудные слова.

Виды речевых ошибок

Сначала разберёмся с тем, что такое речевые ошибки. Речевые ошибки – это любые случаи отклонения от действующих языковых норм. Без их знания человек может нормально жить, работать и настраивать коммуникацию с другими. Но вот эффективность совершаемых действий в определённых случаях может страдать. В связи с этим возникает риск быть недопонятым или понятым превратно. А в ситуациях, когда от этого зависит наш личный успех, подобное недопустимо.

Автором приведённой ниже классификации речевых ошибок является доктор филологических наук Ю. В. Фоменко. Его деление, по нашему мнению, наиболее простое, лишённое академической вычурности и, как следствие, понятное даже тем, кто не имеет специального образования.

Виды речевых ошибок:

типы ошибок

Примеры и причины возникновения речевых ошибок

С. Н. Цейтлин пишет: «В качестве фактора, способствующего возникновению речевых ошибок, выступает сложность механизма порождения речи». Давайте рассмотрим частные случаи, опираясь на предложенную выше классификацию видов речевых ошибок.

Произносительные ошибки

Произносительные или орфоэпические ошибки возникают в результате нарушения правил орфоэпии. Другими словами, причина кроется в неправильном произношении звуков, звукосочетаний, отдельных грамматических конструкций и заимствованных слов. К ним также относятся акцентологические ошибки – нарушение норм ударения. Примеры:

Произношение: «конечно» (а не «конешно»), «пошти» («почти»), «плотит» («платит»), «прецендент» («прецедент»), «иликтрический» («электрический»), «колидор» («коридор»), «лаболатория» («лаборатория»), «тыща» («тысяча»), «щас» («сейчас»). 

Неправильное ударение: «зво́нит», «диа́лог», «до́говор», «ката́лог», «путепро́вод», «а́лкоголь», «свекла́», «феноме́н», «шо́фер», «э́ксперт».

Лексические ошибки

Лексические ошибки – нарушение правил лексики, прежде всего – употребление слов в несвойственных им значениях, искажение морфемной формы слов и правил смыслового согласования. Они бывают нескольких видов.

Употребление слова в несвойственном ему значении. Это самая распространённая лексическая речевая ошибка. В рамках этого типа выделяют три подтипа:

  • Смешение слов, близких по значению: «Он обратно прочитал книжку».
  • Смешение слов, близких по звучанию: экскаватор – эскалатор, колос – колосс, индианка – индейка, одинарный – ординарный.
  • Смешение слов, близких по значению и звучанию: абонент – абонемент, адресат – адресант, дипломат – дипломант, сытый – сытный, невежа – невежда. «Касса для командировочных» (нужно – командированных).

Словосочинительство. Примеры ошибок: грузинец, героичество, подпольцы, мотовщик.

Нарушение правил смыслового согласования слов. Смысловое согласование – это взаимное приспособление слов по линии их вещественных значений. Например, нельзя сказать: «Я поднимаю этот тост», поскольку «поднимать» значит «перемещать», что не согласовывается с пожеланием. «Через приоткрытую настежь дверь», – речевая ошибка, потому что дверь не может быть и приоткрыта (открыта немного), и настежь (широко распахнута) одновременно.

Сюда же относятся плеоназмы и тавтологии. Плеоназм – словосочетание, в котором значение одного компонента целиком входит в значение другого. Примеры: «май месяц», «маршрут движения», «адрес местожительства», «огромный мегаполис», «успеть вовремя». Тавтология – словосочетание, члены которого имеют один корень: «Задали задание», «Организатором выступила одна общественная организация», «Желаю долгого творческого долголетия».  

Фразеологические ошибки   

Фразеологические ошибки возникают, когда искажается форма фразеологизмов или они употребляются в несвойственном им значении. Ю. В. Фоменко выделяет 7 разновидностей:

  • Изменение лексического состава фразеологизма: «Пока суть да дело» вместо «Пока суд да дело»;
  • Усечение фразеологизма: «Ему было впору биться об стенку» (фразеологизм: «биться головой об стенку»);
  • Расширение лексического состава фразеологизма: «Вы обратились не по правильному адресу» (фразеологизм: обратиться по адресу);
  • Искажение грамматической формы фразеологизма: «Терпеть не могу сидеть сложив руки». Правильно: «сложа»;
  • Контаминация (объединение) фразеологизмов: «Нельзя же все делать сложа рукава» (объединение фразеологизмов «спустя рукава» и «сложа руки»);
  • Сочетание плеоназма и фразеологизма: «Случайная шальная пуля»;
  • Употребление фразеологизма в несвойственном значении: «Сегодня мы будем говорить о фильме от корки до корки».

Морфологические ошибки

Морфологические ошибки – неправильное образование форм слова. Примеры таких речевых ошибок: «плацкарт», «туфель», «полотенцев», «дешевше», «в полуторастах километрах».

Синтаксические ошибки

Синтаксические ошибки связаны с нарушением правил синтаксиса – конструирования предложений, правил сочетания слов. Их разновидностей очень много, поэтому приведём лишь некоторые примеры.

  • Неправильное согласование: «В шкафу стоят много книг»;
  • Неправильное управление: «Оплачивайте за проезд»;
  • Синтаксическая двузначность: «Чтение Маяковского произвело сильное впечатление» (читал Маяковский или читали произведения Маяковского?);
  • Смещение конструкции: «Первое, о чём я вас прошу, – это о внимании». Правильно: «Первое, о чём я вас прошу, – это внимание»;
  • Лишнее соотносительное слово в главном предложении: «Мы смотрели на те звёзды, которые усеяли всё небо».

Орфографические ошибки

Этот вид ошибок возникает из-за незнания правил написания, переноса, сокращения слов. Характерен для письменной речи.  Например: «сабака лаяла», «сидеть на стули», «приехать на вогзал», «русск. язык», «грамм. ошибка».

Пунктуационные ошибки

Пунктуационные ошибки – неправильное употребление знаков препинания при письме.

Стилистические ошибки

Этой теме мы посвятили отдельный материал.

Пути исправления и предупреждения речевых ошибок

Как предупредить речевые ошибки? Работа над своей речью должна включать:

  1. Чтение художественной литературы.
  2. Посещение театров, музеев, выставок.
  3. Общение с образованными людьми.
  4. Постоянная работа над совершенствованием культуры речи.

Онлайн-курс «Русский язык»

Речевые ошибки – одна из самых проблемных тем, которой уделяется мало внимания в школе. Тем русского языка, в которых люди чаще всего допускают ошибки, не так уж много — примерно 20. Именно данным темам мы решили посвятить курс «Русский язык». На занятиях вы получите возможность отработать навык грамотного письма по специальной системе многократных распределенных повторений материала через простые упражнения и специальные техники запоминания.

Подробнее Купить сейчас

Источники

  • Беззубов А. Н. Введение в литературное редактирование. – Санкт-Петербург, 1997.
  • Савко И. Э. Основные речевые и грамматические ошибки
  • Сергеева Н. М. Ошибки речевые, грамматические, этические, фактологические…
  • Фоменко Ю. В. Типы речевых ошибок. – Новосибирск: НГПУ, 1994.
  • Цейтлин С. Н. Речевые ошибки и их предупреждение. – М.: Просвещение, 1982.

Отзывы и комментарии

А теперь вы можете потренироваться и найти речевые ошибки в данной статье или поделиться другими известными вам примерами. Кроме того, обратите внимание на наш курс по развитию грамотности.

Русисты разобрали самые распространенные ошибки в ударениях, которые встречаются даже на телевидении, а в видеороликах блогеров — постоянно. Но правильно «ударить» русское слово — одна из самых трудных задач не только для тех, кто изучает русский как иностранный, но и для носителей «великого и могучего». Уж сколько лет твердили миру, что «звонИт» — единственный правильный вариант произношения, а «звОнит» то и дело травмирует слух грамотного человека. Из большой подборки звуковых ляпов, составленной сетевым изданием «Учительская газета», «РГ» выбрала свой топ-10 наименее очевидных.

1. Первое каверзное слово — вОзрасты. Александр Пушкин говорил правильно: «Любви все вОзрасты покорны». Но не возраста́.

2. Катало́г означает список, перечень. Кстати, с корнем лог (logos — слово) много слов: моноло́г, проло́г, эпило́г, диало́г, в которых ударение не вызывает сомнений и ставится правильно. Никаких ката́логов, которые возможно берутся из аналогии с ана́логом.

3. Прилагательное гофриро́ванный. Модницы хорошо знакомы с гофрированной юбкой. Это слово мы слышим с ударением на второй слог — гофри́рованный. Однако, исправляют филологи, верным будет вариант с ударным «о́» — гофриро́ванный. Так же, как и плиссиро́ванный, о котором мы не говорим плисси́рованный.

4. Ба́ловаться или балова́ться, изба́лованный или избало́ванный? Очень часто слышим эти слова с ударением на -ба́. Возможно, вводит в заблуждение слово ба́ловень. Однако словари фиксируют правильный вариант — избало́ванный (избалова́ть, балова́ть).

5. Толковые словари обозначают «вероисповедание» как официальную принадлежность к определенной вере или собственно вероучение. Получается, что учение кто-то поведал (сообщил), или мы сами ведаем (знаем). Если ве́дать, то и испове́дание (вероиспове́дание).

6. «Трансфер» означает перемещение. Привычно слышать это слово применительно к пассажирским перевозкам. Например, трансфер из аэропорта в отель. Ударение на последний слог- трансфе́р.

7. Еще одно слово — хода́тайство — означает официальное заявление, просьбу. И очень часто оно становится ходата́йством. Возможно, пошло это из профессионального сленга: представители официальных органов часто говорят именно так. Но правильно только хода́тайство.

8. Регулярно слышим «за́видно», а это очень обидно и неправильно. Только «зави́дно».

9. Есть фруктовое дерево, плод которого — сли́ва. Очень многие говорят «сливо́вый». Но словари специально отмечают только сли́вовый. Так что пирог, сок, компот и цвет — сли́вовые. Как и само дерево.

10. Кто говорит «ло́гин», кто — «логи́н». А как верно? Эксперты объясняют: понятие в русском языке довольно новое, заимствованное из английского: от log — журнал, перечень, и in — в (отмечаться в журнале, входить в). В английском языке ударение падает на -in. Большинство русских орфографических словарей «логин» не фиксируют. Однако научно-информационный «Орфографический академический ресурс АКАДЕМОС» Института русского языка имени Виноградова РАН дает единственный правильный вариант произношения с ударением, как и в английском — на второй слог — логи́н.

From Wikipedia, the free encyclopedia

A mispronunciation of «polyglot», as if it were spelled «polyflot»

In linguistics, mispronunciation is the act of pronouncing a word incorrectly.[1][2] The matter of what is or is not mispronunciation is a contentious one, and indeed there is some disagreement about the extent to which the term is even meaningful. Languages are pronounced in different ways by different people, depending on such factors as the area they grew up in, their level of education, and their social class. Even within groups of the same area and class, different people can have different ways of pronouncing certain words.[citation needed]

Standards of pronunciation[edit]

All speakers must adhere to some standard of pronunciation in order to be understood by others. But standards vary among groups, and the extent to which any group has authority to claim that their standard is better, or even that they have the right to impose such a standard, is often the main source of contention.

Those who make claims about correct pronunciation often cite dictionaries as their authority, and so at this point a summary of the principles by which pronunciation guides in dictionaries are written may be helpful. We start by discussing two distinct standpoints from which pronunciation standards can be viewed.[citation needed]

Prescription versus description[edit]

Almost every area of linguistics can be treated in either a prescriptive or a descriptive way. Prescription is the formulation of rules explaining how things should be done, while description is the formulation of rules explaining how things actually are done.

Applied to pronunciation, a prescriptive approach involves telling people that this word should be pronounced in this way, that word should be pronounced in that way, and so on. For example, one might say that the word nuclear should be pronounced [‘njuːklɪəɹ] or [‘nuːklɪəɹ]. Applied to pronunciation, a descriptive approach involves telling people that some people pronounce a word in this way, while others pronounce a word in that way. For example, one might say that the word nuclear is pronounced [‘njuːklɪəɹ] by some people, and [‘nuːkjələɹ] by some other people. (See nucular)

At its simplest, the prescriptive approach requires less work, since it does not necessarily depend on how words are actually spoken; one could simply write down one’s own pronunciation rules, and add a note saying that this is what everyone else should do too. In practice, it is more complicated, since the prescriber will usually add further constraints relating to orthography (the way words are written), etymology (the way words originated), and other factors. On the other hand, the descriptive approach depends on fieldwork in which the differences in pronunciation systems used in day-to-day life among different people are researched and catalogued.[citation needed]

The move from prescription to description[edit]

Before the advent of the modern scientific method, scholars in Europe largely looked to the Ancient Greek philosophers for the ways to do things. Aristotle was still regarded as the foremost authority in many areas of knowledge. His laws of logic were intended as prescriptions for (rather than descriptions of) thought, and a similar ethos was applied to other areas of life. There was a prevailing attitude that the route to knowledge was through studying ancient texts and reasoning about them in a detached way. After the birth of science, careful observations of how things actually worked began to be advocated instead. However, this methodology took a long time to be applied to language.

In England, scholars were unaware of how languages actually developed, and saw the modern tongues as mere corruptions of the old ones. They attempted to remodel English along the lines of Latin, resulting in the invention of such arbitrary rules as the rejection of the split infinitive. However, in the 18th century, William Jones did a detailed comparison of several languages, including Latin, Greek, Sanskrit, and the Germanic languages, and proposed that they may have evolved from a common root language, perhaps extinct. (See Indo-European language.)

This study is often considered to have been the birth of modern linguistics. After that, more attention was paid to detailed comparisons of languages, and many of the mechanisms by which languages evolve were worked out. It became clear that languages have been constantly changing, splitting up, and diverging, ever since language began. Largely as a result of this, in the 20th and 21st centuries, there has been a trend towards acknowledging diversity within languages as a natural consequence of language evolution, and more effort has been put into studying the diversity than in actively trying to reduce it.

However, this is not to say that linguistic uniformity is not without its advantages. If everyone agreed to a single common standard of grammar, vocabulary, orthography, and pronunciation, then communication would be made easier. On the other hand, much diversity would be lost, and the study of linguistics would lose a lot of its subject material. Which is more important is debatable.[citation needed]

Treatment of pronunciation in dictionaries[edit]

Early dictionaries, such as that by Samuel Johnson in England and later Noah Webster in the United States played a large role in making spelling more uniform. When dictionaries began to add pronunciation guides, they played a similar role there. At first, American dictionaries (at least) tended to avoid listing pronunciations that they considered non-standard, and thus they played a prescriptive role (the British tradition is far more descriptive). However, following the general trend in linguistics, American dictionaries are now becoming more descriptive while British dictionaries are becoming less so (with Australian ones remaining in between); this is the case in other respects as well as with pronunciation. For example, the pronunciation of the word nuclear as if it were spelled nucular is one that is frowned upon by some, but the pronunciation is listed in some dictionaries. However, to take this to mean that the pronunciation is considered either «correct» or «incorrect» is to misunderstand the role that these dictionaries are playing. They are simply reporting current usage.[citation needed]

Pronunciation change[edit]

The following are examples of processes by which pronunciation can change, together with explanations of why speakers view certain pronunciations to be «mispronunciations.» It should be noticed that both formal and slang English can be mispronounced.

Omission of phonemes[edit]

There are many examples of words whose etymologies show them to have lost phonemes (consonant or vowel sounds) somewhere in their histories. For example, the silent k at the start of many words in the English language was originally pronounced. The word knight derives from the word cniht in Old English. Here, two consonant sounds have been lost: not only the c, but also the h were sounded, the latter being a voiceless fricative. Such changes have been happening throughout history, and few would seriously propose that we should reverse them all and pronounce knight as cniht. However, when the same thing happens in the present day, the simplified forms are widely labelled as «incorrect». For example, the word Antarctic is etymologically derived from the word Arctic («ARK-tik»), and originally both cs were pronounced in the former word, as in the latter («ant-ARK-tik»). This is still the usual pronunciation of the word. However, some speakers omit the first c sound from Antarctic, resulting in a pronunciation («ant-AR-tik»), of which some disapprove. The word Arctic itself has undergone a similar change, with a corresponding change in spelling; it is not unusual to see the word Artic («AR-tik») in names of parks and populated areas.[citation needed]

Adaptation to a different language[edit]

The adoption of words and names from one language to another is also a process that has been going on since time immemorial, although it causes problems in that the phonology of the source language is almost certainly going to be different from that in the destination language, and so mutation of the pronunciation is inevitable. This is perhaps even more of a thorny issue than the above examples of change within a language, because of the possibility that speakers of the source language may be upset at what they may see as the mangling of their language.

The issue is particularly complex because there are several different ways in which an originally foreign word can be used within a language, depending on the extent to which it has been integrated, and this extent varies continuously from the word being considered not a true part of the language at all to its being considered so much a part of the language that few who haven’t studied linguistics even know that it ever was foreign.

Many words (e.g. the words beef and pocket) entered the English language from the Norman language following the Conquest of 1066. They have been so thoroughly integrated into the language that they are not generally considered to be foreign, and they follow the usual laws of English phonetics perfectly. Their current pronunciations have generally changed from the original ones, but no-one considers them to be mispronunciations, because the words were adopted so long ago.

Other words (e.g. the French word née, meaning «born», and used with maiden names) have been adopted more recently, and are still considered to be foreign, retaining their diacritics and often being written in italics to show their foreign status. However, they are usually pronounced in an English way (e.g. «nay», with a diphthong instead of a single vowel sound), and it is uncommon for these to be labelled as mispronunciations.

Still other words, including proper nouns such as names of people and places, are not only written as foreign words, but often given their native pronunciation too. For example, the French term mange tout (a type of pea) is often pronounced with a nasal vowel. To do otherwise, especially with a proper noun, is often considered a mispronunciation.

It bears noting, however, that this does not apply to pronunciation differences between dialects of the same language. For example, an American with the surname Carter would probably not be upset to hear an Englishman pronounce the name in received pronunciation, as /kɑːtə/, nor would an Englishman with the surname Carter be offended at hearing an American pronounce the name in a rhotic accent, as /kɑɹtɚ/.[citation needed]

Mispronunciation terms[edit]

An incorrect pronunciation of Launceston (the name of a city in Tasmania), which follows the word’s spelling literally

  • Spelling pronunciation: Mispronouncing a word according to its infelicitous or ambiguous spelling.
  • Aphesis: Dropping the sound at the start of a word.[citation needed]
  • Aspiration: The sounding of an «h» sound at the beginning of a word whether needed or not. For example, the «h» in honor (British: honour) is not sounded but in «happy» it is. As with all pronunciation «rules», conventions regarding the aspirated «H» differ from region to region. In parts of the US, it is customary to pronounce «herb» without the initial «h» sound, while in the UK, the initial «h» is aspirated. In «My Fair Lady», Professor Henry Higgins castigates those «down in Soho Square, dropping aitches everywhere.»[citation needed]
  • Cacoepy, the opposite of orthoepy
  • Epenthesis: The addition of one or more sounds to a word, especially to the interior of a word (at the beginning prothesis and at the end paragoge are commonly used). Epenthesis may be divided into two types: excrescence, for the addition of a consonant, and anaptyxis for the addition of a vowel.[citation needed]
  • Metathesis: The reversal of letters within a word, such as «iron» being pronounced as «iorn.»[citation needed]
  • Shibboleth: Any distinguishing practice which is indicative of one’s social or regional origin, usually referring to features of language, and particularly to a word whose pronunciation identifies its speaker as being a member or not a member of a particular group.[citation needed]
  • Spoonerism: The (usually) unintentional exchange of letters or syllables between two words or even within a word, often with comic results – especially when the result changes the speaker’s intended meaning. The term is named after the 19th century clergyman and academic Rev. William Spooner, who was supposedly prone to this trait. Among the examples attributed to him is “you’ve tasted two worms” for “you’ve wasted two terms”.[citation needed]

Automatic detection[edit]

[icon]

Примеры и причины возникновения речевых ошибок

С. Н. Цейтлин пишет: «В качестве фактора, способствующего возникновению речевых ошибок, выступает сложность механизма порождения речи». Давайте рассмотрим частные случаи, опираясь на предложенную выше классификацию видов речевых ошибок.

Произносительные ошибки

Произносительные или орфоэпические ошибки возникают в результате нарушения правил орфоэпии. Другими словами, причина кроется в неправильном произношении звуков, звукосочетаний, отдельных грамматических конструкций и заимствованных слов. К ним также относятся акцентологические ошибки – нарушение норм ударения. Примеры:

Произношение: «конечно» (а не «конешно»), «пошти» («почти»), «плотит» («платит»), «прецендент» («прецедент»), «иликтрический» («электрический»), «колидор» («коридор»), «лаболатория» («лаборатория»), «тыща» («тысяча»), «щас» («сейчас»). 

Неправильное ударение: «зво́нит», «диа́лог», «до́говор», «ката́лог», «путепро́вод», «а́лкоголь», «свекла́», «феноме́н», «шо́фер», «э́ксперт».

Лексические ошибки

Лексические ошибки – нарушение правил лексики, прежде всего – употребление слов в несвойственных им значениях, искажение морфемной формы слов и правил смыслового согласования. Они бывают нескольких видов.

Употребление слова в несвойственном ему значении. Это самая распространённая лексическая речевая ошибка. В рамках этого типа выделяют три подтипа:

  • Смешение слов, близких по значению: «Он обратно прочитал книжку».
  • Смешение слов, близких по звучанию: экскаватор – эскалатор, колос – колосс, индианка – индейка, одинарный – ординарный.
  • Смешение слов, близких по значению и звучанию: абонент – абонемент, адресат – адресант, дипломат – дипломант, сытый – сытный, невежа – невежда. «Касса для командировочных» (нужно – командированных).

Словосочинительство. Примеры ошибок: грузинец, героичество, подпольцы, мотовщик.

Нарушение правил смыслового согласования слов. Смысловое согласование – это взаимное приспособление слов по линии их вещественных значений. Например, нельзя сказать: «Я поднимаю этот тост», поскольку «поднимать» значит «перемещать», что не согласовывается с пожеланием. «Через приоткрытую настежь дверь», – речевая ошибка, потому что дверь не может быть и приоткрыта (открыта немного), и настежь (широко распахнута) одновременно.

Сюда же относятся плеоназмы и тавтологии. Плеоназм – словосочетание, в котором значение одного компонента целиком входит в значение другого. Примеры: «май месяц», «маршрут движения», «адрес местожительства», «огромный мегаполис», «успеть вовремя». Тавтология – словосочетание, члены которого имеют один корень: «Задали задание», «Организатором выступила одна общественная организация», «Желаю долгого творческого долголетия».  

Фразеологические ошибки   

Фразеологические ошибки возникают, когда искажается форма фразеологизмов или они употребляются в несвойственном им значении. Ю. В. Фоменко выделяет 7 разновидностей:

  • Изменение лексического состава фразеологизма: «Пока суть да дело» вместо «Пока суд да дело»;
  • Усечение фразеологизма: «Ему было впору биться об стенку» (фразеологизм: «биться головой об стенку»);
  • Расширение лексического состава фразеологизма: «Вы обратились не по правильному адресу» (фразеологизм: обратиться по адресу);
  • Искажение грамматической формы фразеологизма: «Терпеть не могу сидеть сложив руки». Правильно: «сложа»;
  • Контаминация (объединение) фразеологизмов: «Нельзя же все делать сложа рукава» (объединение фразеологизмов «спустя рукава» и «сложа руки»);
  • Сочетание плеоназма и фразеологизма: «Случайная шальная пуля»;
  • Употребление фразеологизма в несвойственном значении: «Сегодня мы будем говорить о фильме от корки до корки».

Морфологические ошибки

Морфологические ошибки – неправильное образование форм слова. Примеры таких речевых ошибок: «плацкарт», «туфель», «полотенцев», «дешевше», «в полуторастах километрах».

Синтаксические ошибки

Синтаксические ошибки связаны с нарушением правил синтаксиса – конструирования предложений, правил сочетания слов. Их разновидностей очень много, поэтому приведём лишь некоторые примеры.

  • Неправильное согласование: «В шкафу стоят много книг»;
  • Неправильное управление: «Оплачивайте за проезд»;
  • Синтаксическая двузначность: «Чтение Маяковского произвело сильное впечатление» (читал Маяковский или читали произведения Маяковского?);
  • Смещение конструкции: «Первое, о чём я вас прошу, – это о внимании». Правильно: «Первое, о чём я вас прошу, – это внимание»;
  • Лишнее соотносительное слово в главном предложении: «Мы смотрели на те звёзды, которые усеяли всё небо».

Орфографические ошибки

Этот вид ошибок возникает из-за незнания правил написания, переноса, сокращения слов. Характерен для письменной речи.  Например: «сабака лаяла», «сидеть на стули», «приехать на вогзал», «русск. язык», «грамм. ошибка».

Пунктуационные ошибки

Пунктуационные ошибки – неправильное употребление знаков препинания при письме.

Стилистические ошибки

Этой теме мы посвятили отдельный материал.

Пути исправления и предупреждения речевых ошибок

Как предупредить речевые ошибки? Работа над своей речью должна включать:

  1. Чтение художественной литературы.
  2. Посещение театров, музеев, выставок.
  3. Общение с образованными людьми.
  4. Постоянная работа над совершенствованием культуры речи.

Онлайн-курс «Русский язык»

Речевые ошибки – одна из самых проблемных тем, которой уделяется мало внимания в школе. Тем русского языка, в которых люди чаще всего допускают ошибки, не так уж много — примерно 20. Именно данным темам мы решили посвятить курс «Русский язык». На занятиях вы получите возможность отработать навык грамотного письма по специальной системе многократных распределенных повторений материала через простые упражнения и специальные техники запоминания.

Подробнее Купить сейчас

Источники

  • Беззубов А. Н. Введение в литературное редактирование. – Санкт-Петербург, 1997.
  • Савко И. Э. Основные речевые и грамматические ошибки
  • Сергеева Н. М. Ошибки речевые, грамматические, этические, фактологические…
  • Фоменко Ю. В. Типы речевых ошибок. – Новосибирск: НГПУ, 1994.
  • Цейтлин С. Н. Речевые ошибки и их предупреждение. – М.: Просвещение, 1982.

Отзывы и комментарии

А теперь вы можете потренироваться и найти речевые ошибки в данной статье или поделиться другими известными вам примерами. Кроме того, обратите внимание на наш курс по развитию грамотности.

Русисты разобрали самые распространенные ошибки в ударениях, которые встречаются даже на телевидении, а в видеороликах блогеров — постоянно. Но правильно «ударить» русское слово — одна из самых трудных задач не только для тех, кто изучает русский как иностранный, но и для носителей «великого и могучего». Уж сколько лет твердили миру, что «звонИт» — единственный правильный вариант произношения, а «звОнит» то и дело травмирует слух грамотного человека. Из большой подборки звуковых ляпов, составленной сетевым изданием «Учительская газета», «РГ» выбрала свой топ-10 наименее очевидных.

1. Первое каверзное слово — вОзрасты. Александр Пушкин говорил правильно: «Любви все вОзрасты покорны». Но не возраста́.

2. Катало́г означает список, перечень. Кстати, с корнем лог (logos — слово) много слов: моноло́г, проло́г, эпило́г, диало́г, в которых ударение не вызывает сомнений и ставится правильно. Никаких ката́логов, которые возможно берутся из аналогии с ана́логом.

3. Прилагательное гофриро́ванный. Модницы хорошо знакомы с гофрированной юбкой. Это слово мы слышим с ударением на второй слог — гофри́рованный. Однако, исправляют филологи, верным будет вариант с ударным «о́» — гофриро́ванный. Так же, как и плиссиро́ванный, о котором мы не говорим плисси́рованный.

4. Ба́ловаться или балова́ться, изба́лованный или избало́ванный? Очень часто слышим эти слова с ударением на -ба́. Возможно, вводит в заблуждение слово ба́ловень. Однако словари фиксируют правильный вариант — избало́ванный (избалова́ть, балова́ть).

5. Толковые словари обозначают «вероисповедание» как официальную принадлежность к определенной вере или собственно вероучение. Получается, что учение кто-то поведал (сообщил), или мы сами ведаем (знаем). Если ве́дать, то и испове́дание (вероиспове́дание).

6. «Трансфер» означает перемещение. Привычно слышать это слово применительно к пассажирским перевозкам. Например, трансфер из аэропорта в отель. Ударение на последний слог- трансфе́р.

7. Еще одно слово — хода́тайство — означает официальное заявление, просьбу. И очень часто оно становится ходата́йством. Возможно, пошло это из профессионального сленга: представители официальных органов часто говорят именно так. Но правильно только хода́тайство.

8. Регулярно слышим «за́видно», а это очень обидно и неправильно. Только «зави́дно».

9. Есть фруктовое дерево, плод которого — сли́ва. Очень многие говорят «сливо́вый». Но словари специально отмечают только сли́вовый. Так что пирог, сок, компот и цвет — сли́вовые. Как и само дерево.

10. Кто говорит «ло́гин», кто — «логи́н». А как верно? Эксперты объясняют: понятие в русском языке довольно новое, заимствованное из английского: от log — журнал, перечень, и in — в (отмечаться в журнале, входить в). В английском языке ударение падает на -in. Большинство русских орфографических словарей «логин» не фиксируют. Однако научно-информационный «Орфографический академический ресурс АКАДЕМОС» Института русского языка имени Виноградова РАН дает единственный правильный вариант произношения с ударением, как и в английском — на второй слог — логи́н.

From Wikipedia, the free encyclopedia

A mispronunciation of «polyglot», as if it were spelled «polyflot»

In linguistics, mispronunciation is the act of pronouncing a word incorrectly.[1][2] The matter of what is or is not mispronunciation is a contentious one, and indeed there is some disagreement about the extent to which the term is even meaningful. Languages are pronounced in different ways by different people, depending on such factors as the area they grew up in, their level of education, and their social class. Even within groups of the same area and class, different people can have different ways of pronouncing certain words.[citation needed]

Standards of pronunciation[edit]

All speakers must adhere to some standard of pronunciation in order to be understood by others. But standards vary among groups, and the extent to which any group has authority to claim that their standard is better, or even that they have the right to impose such a standard, is often the main source of contention.

Those who make claims about correct pronunciation often cite dictionaries as their authority, and so at this point a summary of the principles by which pronunciation guides in dictionaries are written may be helpful. We start by discussing two distinct standpoints from which pronunciation standards can be viewed.[citation needed]

Prescription versus description[edit]

Almost every area of linguistics can be treated in either a prescriptive or a descriptive way. Prescription is the formulation of rules explaining how things should be done, while description is the formulation of rules explaining how things actually are done.

Applied to pronunciation, a prescriptive approach involves telling people that this word should be pronounced in this way, that word should be pronounced in that way, and so on. For example, one might say that the word nuclear should be pronounced [‘njuːklɪəɹ] or [‘nuːklɪəɹ]. Applied to pronunciation, a descriptive approach involves telling people that some people pronounce a word in this way, while others pronounce a word in that way. For example, one might say that the word nuclear is pronounced [‘njuːklɪəɹ] by some people, and [‘nuːkjələɹ] by some other people. (See nucular)

At its simplest, the prescriptive approach requires less work, since it does not necessarily depend on how words are actually spoken; one could simply write down one’s own pronunciation rules, and add a note saying that this is what everyone else should do too. In practice, it is more complicated, since the prescriber will usually add further constraints relating to orthography (the way words are written), etymology (the way words originated), and other factors. On the other hand, the descriptive approach depends on fieldwork in which the differences in pronunciation systems used in day-to-day life among different people are researched and catalogued.[citation needed]

The move from prescription to description[edit]

Before the advent of the modern scientific method, scholars in Europe largely looked to the Ancient Greek philosophers for the ways to do things. Aristotle was still regarded as the foremost authority in many areas of knowledge. His laws of logic were intended as prescriptions for (rather than descriptions of) thought, and a similar ethos was applied to other areas of life. There was a prevailing attitude that the route to knowledge was through studying ancient texts and reasoning about them in a detached way. After the birth of science, careful observations of how things actually worked began to be advocated instead. However, this methodology took a long time to be applied to language.

In England, scholars were unaware of how languages actually developed, and saw the modern tongues as mere corruptions of the old ones. They attempted to remodel English along the lines of Latin, resulting in the invention of such arbitrary rules as the rejection of the split infinitive. However, in the 18th century, William Jones did a detailed comparison of several languages, including Latin, Greek, Sanskrit, and the Germanic languages, and proposed that they may have evolved from a common root language, perhaps extinct. (See Indo-European language.)

This study is often considered to have been the birth of modern linguistics. After that, more attention was paid to detailed comparisons of languages, and many of the mechanisms by which languages evolve were worked out. It became clear that languages have been constantly changing, splitting up, and diverging, ever since language began. Largely as a result of this, in the 20th and 21st centuries, there has been a trend towards acknowledging diversity within languages as a natural consequence of language evolution, and more effort has been put into studying the diversity than in actively trying to reduce it.

However, this is not to say that linguistic uniformity is not without its advantages. If everyone agreed to a single common standard of grammar, vocabulary, orthography, and pronunciation, then communication would be made easier. On the other hand, much diversity would be lost, and the study of linguistics would lose a lot of its subject material. Which is more important is debatable.[citation needed]

Treatment of pronunciation in dictionaries[edit]

Early dictionaries, such as that by Samuel Johnson in England and later Noah Webster in the United States played a large role in making spelling more uniform. When dictionaries began to add pronunciation guides, they played a similar role there. At first, American dictionaries (at least) tended to avoid listing pronunciations that they considered non-standard, and thus they played a prescriptive role (the British tradition is far more descriptive). However, following the general trend in linguistics, American dictionaries are now becoming more descriptive while British dictionaries are becoming less so (with Australian ones remaining in between); this is the case in other respects as well as with pronunciation. For example, the pronunciation of the word nuclear as if it were spelled nucular is one that is frowned upon by some, but the pronunciation is listed in some dictionaries. However, to take this to mean that the pronunciation is considered either «correct» or «incorrect» is to misunderstand the role that these dictionaries are playing. They are simply reporting current usage.[citation needed]

Pronunciation change[edit]

The following are examples of processes by which pronunciation can change, together with explanations of why speakers view certain pronunciations to be «mispronunciations.» It should be noticed that both formal and slang English can be mispronounced.

Omission of phonemes[edit]

There are many examples of words whose etymologies show them to have lost phonemes (consonant or vowel sounds) somewhere in their histories. For example, the silent k at the start of many words in the English language was originally pronounced. The word knight derives from the word cniht in Old English. Here, two consonant sounds have been lost: not only the c, but also the h were sounded, the latter being a voiceless fricative. Such changes have been happening throughout history, and few would seriously propose that we should reverse them all and pronounce knight as cniht. However, when the same thing happens in the present day, the simplified forms are widely labelled as «incorrect». For example, the word Antarctic is etymologically derived from the word Arctic («ARK-tik»), and originally both cs were pronounced in the former word, as in the latter («ant-ARK-tik»). This is still the usual pronunciation of the word. However, some speakers omit the first c sound from Antarctic, resulting in a pronunciation («ant-AR-tik»), of which some disapprove. The word Arctic itself has undergone a similar change, with a corresponding change in spelling; it is not unusual to see the word Artic («AR-tik») in names of parks and populated areas.[citation needed]

Adaptation to a different language[edit]

The adoption of words and names from one language to another is also a process that has been going on since time immemorial, although it causes problems in that the phonology of the source language is almost certainly going to be different from that in the destination language, and so mutation of the pronunciation is inevitable. This is perhaps even more of a thorny issue than the above examples of change within a language, because of the possibility that speakers of the source language may be upset at what they may see as the mangling of their language.

The issue is particularly complex because there are several different ways in which an originally foreign word can be used within a language, depending on the extent to which it has been integrated, and this extent varies continuously from the word being considered not a true part of the language at all to its being considered so much a part of the language that few who haven’t studied linguistics even know that it ever was foreign.

Many words (e.g. the words beef and pocket) entered the English language from the Norman language following the Conquest of 1066. They have been so thoroughly integrated into the language that they are not generally considered to be foreign, and they follow the usual laws of English phonetics perfectly. Their current pronunciations have generally changed from the original ones, but no-one considers them to be mispronunciations, because the words were adopted so long ago.

Other words (e.g. the French word née, meaning «born», and used with maiden names) have been adopted more recently, and are still considered to be foreign, retaining their diacritics and often being written in italics to show their foreign status. However, they are usually pronounced in an English way (e.g. «nay», with a diphthong instead of a single vowel sound), and it is uncommon for these to be labelled as mispronunciations.

Still other words, including proper nouns such as names of people and places, are not only written as foreign words, but often given their native pronunciation too. For example, the French term mange tout (a type of pea) is often pronounced with a nasal vowel. To do otherwise, especially with a proper noun, is often considered a mispronunciation.

It bears noting, however, that this does not apply to pronunciation differences between dialects of the same language. For example, an American with the surname Carter would probably not be upset to hear an Englishman pronounce the name in received pronunciation, as /kɑːtə/, nor would an Englishman with the surname Carter be offended at hearing an American pronounce the name in a rhotic accent, as /kɑɹtɚ/.[citation needed]

Mispronunciation terms[edit]

An incorrect pronunciation of Launceston (the name of a city in Tasmania), which follows the word’s spelling literally

  • Spelling pronunciation: Mispronouncing a word according to its infelicitous or ambiguous spelling.
  • Aphesis: Dropping the sound at the start of a word.[citation needed]
  • Aspiration: The sounding of an «h» sound at the beginning of a word whether needed or not. For example, the «h» in honor (British: honour) is not sounded but in «happy» it is. As with all pronunciation «rules», conventions regarding the aspirated «H» differ from region to region. In parts of the US, it is customary to pronounce «herb» without the initial «h» sound, while in the UK, the initial «h» is aspirated. In «My Fair Lady», Professor Henry Higgins castigates those «down in Soho Square, dropping aitches everywhere.»[citation needed]
  • Cacoepy, the opposite of orthoepy
  • Epenthesis: The addition of one or more sounds to a word, especially to the interior of a word (at the beginning prothesis and at the end paragoge are commonly used). Epenthesis may be divided into two types: excrescence, for the addition of a consonant, and anaptyxis for the addition of a vowel.[citation needed]
  • Metathesis: The reversal of letters within a word, such as «iron» being pronounced as «iorn.»[citation needed]
  • Shibboleth: Any distinguishing practice which is indicative of one’s social or regional origin, usually referring to features of language, and particularly to a word whose pronunciation identifies its speaker as being a member or not a member of a particular group.[citation needed]
  • Spoonerism: The (usually) unintentional exchange of letters or syllables between two words or even within a word, often with comic results – especially when the result changes the speaker’s intended meaning. The term is named after the 19th century clergyman and academic Rev. William Spooner, who was supposedly prone to this trait. Among the examples attributed to him is “you’ve tasted two worms” for “you’ve wasted two terms”.[citation needed]

Automatic detection[edit]

[icon]

This section needs expansion. You can help by adding to it. (October 2022)

Using computational techniques, such as machine learning, it is possible to automatically detect mispronunciations in recorded speech.[3][4]

References[edit]

  1. ^ «MISPRONUNCIATION | English meaning — Cambridge Dictionary». Cambridge Dictionary. Archived from the original on 24 October 2015. Retrieved 30 October 2022.
  2. ^ «mispronunciation». The Free Dictionary. Archived from the original on 18 April 2004. Retrieved 30 October 2022.
  3. ^ Lee, Ann; Glass, James (2012). «A comparison-based approach to mispronunciation detection» (PDF). 2012 IEEE Spoken Language Technology Workshop (SLT): 382–387. doi:10.1109/SLT.2012.6424254. hdl:1721.1/75660. ISBN 978-1-4673-5126-3. S2CID 6006518.
  4. ^ Hu, Wenping; Qian, Yao; Soong, Frank K.; Wang, Yong (2015-03-01). «Improved mispronunciation detection with deep neural network trained acoustic models and transfer learning based logistic regression classifiers». Speech Communication. 67: 154–166. doi:10.1016/j.specom.2014.12.008. ISSN 0167-6393.

See also[edit]

  • Pronunciation

Frame 1452

ГрАффити или граффИти, катАлог или каталОг? В нашей речи столько тонкостей, которые порой знают только лингвисты. Но есть ошибки, которые раздражают
подавляющее большинство из нас, а еще снижают баллы в четвертом задании 1 части ЕГЭ по русскому языку.

Перед вами ТОП-20 коварных орфоэпических ошибок, за которые бывает мучительно стыдно. Напомним, что орфоэпия – это наука о правилах произношения звуков и ударений в словах

1. ЗвОнит и звонИт

Лидер рейтинга — звОнит. Неправильное ударение в этом слове способно испортить впечатление от речи, какой бы красивой она ни была. Правильный вариант только звонИт.

2. Проскочила Искра

Распространённый вариант с ударением на последний слог в слове «искрА» — ошибка. Орфоэпические словари единогласно называют нормой ударение на первый слог: Искра, независимо от падежа и числа. С производным глаголом «искрить» всё наоборот: ударение переносится с корня на суффикс или окончание. Например: искрИть, искрЯт, искрИлся, искрИл. Не путайте.

3. ХодАтайство за грамотность

Орфоэпический словарь под редакцией Аванесова пишет, что правильно произносить слово из судебной лексики «ходАтайство» с ударением на второй слог. Рядом указано ударение «ходатАйство» с пометкой «грубо неправильно» (с восклицательным знаком, между прочим!). Слово с ударением на третий слог считается профессиональным
жаргоном в юридической сфере.

4. Посмотрите каталОг

Слово «каталог» очень часто используется в нашей речи. И так же часто многие допускают в нем ошибку. Раз и навсегда запомните: верно – «каталОг». А поможет в этом запоминалка: «Употребившему слово «катАлог» — мы говорим, что слог его жалок. Употребив высокий слог — мы произносим «каталОг».

5. Поддадимся рефлЕксии

И самое важное: постарайтесь не волноваться накануне и во время экзамена. Волнение будет только мешать вам собраться и вспомнить нужную информацию. Если вы выполните все наши рекомендации по подготовке, то для волнений у вас не будет
никакого повода!

24 декабря – 20 января

5-11 классы

Онлайн-олимпиада Коалиции

6. Закажите трансфЕр

Каждый из нас рано или поздно столкнется с заказом трансфера. Например, от дома до аэропорта. И даже если турагент или кассир будет вас уверять, что вы заказали
«трАнсфер» — не верьте. По нормам русского языка вы заказываете исключительно «трансфЕр».

7. ПулОвер на осень

Наверное, у всех в гардеробе есть хотя бы один пуловер на холодное время суток. Это такая вязаная кофта без воротника и пуговиц или замка. Слово «пуловер» позаимствовано из английского языка (pullover), вот только проблема в том, что очень мало кто
произносит слово верно. Ваш любимый «пуловЕр» на самом деле «пулОвер». Привет всем консультантам в магазинах одежды.

8. Подпишите договОры

Правильно — только «договОры», а не «договорА». По мнению экспертов, эта ошибка зародилась еще во времена Хрущева, когда южный просторечный диалектизм распространился по всему Союзу и зажил своей вполне успешной «чиновничьей» жизнью.

9. Разрисуем стену граффИти

На заборах, на гаражах, на домах — где только мы не встречаем граффити. Можно долго спорить о его принадлежности к искусству, лучше поговорим о самом слове «граффити». Во-первых, это существительное во множественном числе: уличные граффити,
средневековые граффити. Формы единственного числа у слова попросту нет, хотя, разумеется, люди давно уже сами придумали, что граффити в единственном числе будет среднего рода. Во-вторых, слово несклоняемое. И в-третьих, ударение падает на второй слог «граффИти». И самое главное: в нём, как и в оригинальном итальянском слове «graffiti», сохраняется удвоение буквы «ф».

10. Не тортЫ, а тОрты

Пожалуй, самый грубый и «вкусный» речевой грех – «тортЫ». И тут большинство, конечно, знает, как правильно, но нет-нет, да и услышишь, как режет слух «тортЫ». Правильно – «тОрты» и только.

Frame-4 (1)

11. КлАла

Ударение в данном глаголе в разных его формах падает на тот слог, что и в инфинитивном варианте. Не спорим, что многие привыкли произносить слово «клала» с ударением на вторую гласную, но это не соответствует установленным правилам русского языка. Так что впредь запомните это, чтобы не совершать ошибок в речи снова и снова.

12. Не бАловать, а баловАть

Во множестве глаголов на -ова- ударение падает на последний слог. БаловАть – не исключение. Употребление слова «бАловать» относится к просторечию, поэтому правильно расставляйте ударение, чтобы зарекомендовать себя как грамотного человека с красивой речью.

13. ИсчЕрпать

ИсчЕрпать – израсходовать, потратить. Разные источники по-разному толкуют
произношение, но большинство словарей гласят, что единственный правильный вариант: ударение на букву «Е».

14. Не дешевизнА, а дешевИзна

Люди неодинаково произносят это слово во время разговоров, но верно только одно – дешевИзна, никак иначе.

15. Красивее всех

КрасИвее – сравнительная степень прилагательного «красИвый». Хотите сделать речь красИвее? Выучите эту несложную норму, тогда ваш слог будет постепенно преображаться в лучшую сторону.

16. Не зАвидно, а завИдно

Зависть – нехорошее качество, но неграмотность еще хуже. Не забыть правило поможет первоначальная форма глагола «завИдовать». Существует двустишие, чтобы уж точно запомнить орфоэпию:

Когда кричат, что мне завидно

Мне становится обидно.

17. ДонЕльзя

Многие привыкли проговаривать это слово с ударением на букву «О». «Донельзя» обозначает крайнюю степень чего-либо. Правило лучше просто запомнить и держать у себя в голове, так как проверочных слов нет, а разбор слова по морфемам ничего не даст.

18. КровоточАщий, а не кровотОчащий

Все мы в детстве падали по время веселых и активных прогулок, разбивали коленки и локти, получая кровоточащие раны. В то время мы даже не задумывались о правильности произношения слова «кровоточИть». Годы идут, мы растем и развиваемся, обогащаем нашу речь и знание русского языка, поэтому так важно грамотно оперировать
предложениями

Разобьем слово «кровоточить» на 2 части – «кровь и точИть». Проведем анализ и поймем, что в «кровоточащем» никак не может быть ударным третий слог. Один верный вариант – кровоточИть.

19. МусоропровОд

Практически во всех современных домах установлены мусоропроводы, но не все жители правильно называют данную конструкцию. Не мУсоропровод, не мусоропрОвод, а мусоропровОд. Запомните!

20. ВероисповЕдание

Легко проверяется с помощью слова «исповЕдовать», т. е. следовать взглядам и убеждениям. Все гораздо проще, чем кажется!

вывод1

Вывод

Богатая речь украшает любого человека, позволяет привлечь внимание собеседника и добиться успеха в деловой сфере. Говорите правильно и не допускайте ошибки на ЕГЭ!

Поделиться в социальных сетях

Читайте также

Понравилась статья? Поделить с друзьями:
  • Ошибка в произношении слов орфографическая орфоэпическая грамматическая пунктуационная
  • Ошибка в произношении звуков это нарушение нормы чего
  • Ошибка в произведении горе от ума
  • Ошибка в продвижении публикации в инстаграме
  • Ошибка в программном средстве это